Технологија видео кодирања даје приоритет елиминацији просторне и временске сувишности. Затим, дозволите ми да вам представим који метод се користи: видео се формира континуираном репродукцијом различитих кадрова.
Ови оквири су углавном подељени у три категорије: И оквири, Б оквири и П оквири. И оквир је независан оквир са свим сопственим информацијама, који је најкомплетнија слика (заузима највећи простор) и може се самостално декодирати без позивања на друге слике. Први кадар у видео секвенци је увек И кадар. П оквир, "оквир кодирања међу оквиром предвиђања", захтева референцу на различите делове претходног И оквира и/или П оквира да би се кодирао. П оквир зависи од претходних П и И референтних оквира. Међутим, стопа компресије П-оквира је релативно висока и заузима мање простора.
Б-оквир, "Бидирецтионал Предицтиве Енцодинг Фраме", са оквирима пре и после који се користе као референтни оквири. Не односи се само на предњи део, већ и на оквире иза, тако да је његова компресија највећа и достиже 200:1. Међутим, није погодан за пренос у реалном времену (као што су видео конференције) јер се ослања на накнадне оквире.
Класификацијом оквира, величина видеа се може значајно компримовати. На крају крајева, број објеката који се обрађују значајно се смањио (од целе слике до региона унутар слике).
Ако зграбите пакет из видео стрима, такође можете видети информације И оквира
Ако увек рачунамо на основу пиксела, количина података ће бити релативно велика. Због тога обично поделимо слику на различите "блокове" или "макроблокове" и израчунамо их. Макро блок је генерално 16 к 16 пиксела.
Обрада И оквира усваја метод кодирања унутар оквира, користећи само просторну корелацију унутар слике овог оквира. Обрада П-оквирова усваја међуоквирно кодирање (процена кретања унапред) уз коришћење просторних и временских корелација. Једноставно речено, коришћењем алгоритама за компензацију покрета за уклањање сувишних информација